4. новембра је у Софији премијерно приказан „Пут слова,“ један другачији по свом садржају, визији и расположењу филм. Сценаристи филма су Десислава Најденова и Ралица Димитрова која је и редитељ овог остварења. Камерман и продуцент овог документарца је Пламен Герасимов.
Које све занимљиве чињенице су открили ствараоци филма приликом његовог снимања у 10 земаља?
„За нас је од посебног значаја било да сазнамо како се дело Ћирила и Методија тумачи данас у земљама са којима је оно повезано. Тражили смо приче обичних људи из којих смо сазнали како наслеђе двојице браће живи у свакодневици људи. На пример, гледаоци могу да виде како у Италији две Бугарке стварају надахнуте радом Ћирила и Методија. Затим ће чути причу једног мајстора дубореза у Словачкој, који такође инспирацију црпи из дела солунске браће. Има још пуно занимљивих прича.“
Ауторима филма је било важно да буду представљене савремене димензије доприноса Ћирила и Методија.
„Обично када говоримо о двојици браће ми их повезујемо са 9. веком, временом у које су они живели и очекујемо да чујемо причу о њиховом рођењу у Солуну, о томе како су позвани у Великоморавску кнежевину, како се Ћирило разболео и умро у Риму, а Методије нешто касније у Моравској, како је њихово дело тамо упропашћено и како су га њихови ученици наставили у Бугарској. Циљ нам је био да изађемо ван оквира општепознате приче те да покажемо какав је значај Ћирила и Методија у историји Европе и словенских земаља од 9. века до данас. То је и главни акцент филма.“
Које легенде су укључене у филм „Пут слова“?
„Укључили смо једну од најстаријих легенди о покрштавању чешког краља Светог Вацлава и Свете Људмиле које је извршио Методије. Реч је о средњовековној легенди насталој 9-10. века у циљу да се легитимише независност Чешке краљевине у том периоду. У ствари, ми смо покушали да посебну пажњу посветимо управо томе како дело солунске браће, а посебно Методија, утиче на борбу за независност и афирмисање идентитета словенских земаља.“
Каква је улога средњовековне Бугарске као настављача мисије свете браће?
„Морамо подвући да без средњовековне Бугарске не бисмо могли данас да говоримо о Ћирилу и Методију и њиховом раду. Управо у Бугарску, за време владавине бугарског кнеза Бориса, стижу ученици Ћирила и Методија који су после Методијеве смрти 885. године прогнани из Моравске. У Бугарској они имају прилике да наставе рад својих учитеља и преводе најзначајније богослужбене књиге – Библију, Дела апостолских и друге. Касније, за време цара Симеона, формира се круг књижевника који стварају нова дела. И, наравно, из Бугарске ова дела одлазе у Русију, Хрватску и друге земље.“
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Изложба „Митологија мог акваријума“ сликарке Светлане Генчеве, која се данас може погледати у културном простору „Црвена кућа“ у Софији, посетиоцима нуди јединствену прилику да доживе уметност на сасвим нов начин. „Ове 'живе слике', уз помоћ апликације..
У најновијој дигиталној рубрици „Зграде причају“, Регионални историјски музеј – Софија представља приче о знаменитим зградама у центру главног бугарског града, као и о људима који су некада живели у њима. Ова иницијатива, која обухвата видео-материјале,..
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..
Променљиво облачно
Претежно облачно