4. новембра је у Софији премијерно приказан „Пут слова,“ један другачији по свом садржају, визији и расположењу филм. Сценаристи филма су Десислава Најденова и Ралица Димитрова која је и редитељ овог остварења. Камерман и продуцент овог документарца је Пламен Герасимов.
Које све занимљиве чињенице су открили ствараоци филма приликом његовог снимања у 10 земаља?
„За нас је од посебног значаја било да сазнамо како се дело Ћирила и Методија тумачи данас у земљама са којима је оно повезано. Тражили смо приче обичних људи из којих смо сазнали како наслеђе двојице браће живи у свакодневици људи. На пример, гледаоци могу да виде како у Италији две Бугарке стварају надахнуте радом Ћирила и Методија. Затим ће чути причу једног мајстора дубореза у Словачкој, који такође инспирацију црпи из дела солунске браће. Има још пуно занимљивих прича.“
Ауторима филма је било важно да буду представљене савремене димензије доприноса Ћирила и Методија.
„Обично када говоримо о двојици браће ми их повезујемо са 9. веком, временом у које су они живели и очекујемо да чујемо причу о њиховом рођењу у Солуну, о томе како су позвани у Великоморавску кнежевину, како се Ћирило разболео и умро у Риму, а Методије нешто касније у Моравској, како је њихово дело тамо упропашћено и како су га њихови ученици наставили у Бугарској. Циљ нам је био да изађемо ван оквира општепознате приче те да покажемо какав је значај Ћирила и Методија у историји Европе и словенских земаља од 9. века до данас. То је и главни акцент филма.“
Које легенде су укључене у филм „Пут слова“?
„Укључили смо једну од најстаријих легенди о покрштавању чешког краља Светог Вацлава и Свете Људмиле које је извршио Методије. Реч је о средњовековној легенди насталој 9-10. века у циљу да се легитимише независност Чешке краљевине у том периоду. У ствари, ми смо покушали да посебну пажњу посветимо управо томе како дело солунске браће, а посебно Методија, утиче на борбу за независност и афирмисање идентитета словенских земаља.“
Каква је улога средњовековне Бугарске као настављача мисије свете браће?
„Морамо подвући да без средњовековне Бугарске не бисмо могли данас да говоримо о Ћирилу и Методију и њиховом раду. Управо у Бугарску, за време владавине бугарског кнеза Бориса, стижу ученици Ћирила и Методија који су после Методијеве смрти 885. године прогнани из Моравске. У Бугарској они имају прилике да наставе рад својих учитеља и преводе најзначајније богослужбене књиге – Библију, Дела апостолских и друге. Касније, за време цара Симеона, формира се круг књижевника који стварају нова дела. И, наравно, из Бугарске ова дела одлазе у Русију, Хрватску и друге земље.“
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз ауторка је две епизоде „Блага Бугарске” из документарног серијала „Трагање за благом” који се..
На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..
Институт за етнологију и фолклористику са Етнографским музејом при Бугарској академији наука (ИЕФЕМ-БАН) данас је у центру Софије, под куполом Ларга, отворио изложбу под називом „Жива људска блага – Бугарска“. Поставка представља 44 елемента..
Претежно облачно
Променљиво облачно
Облачно