Почетак пролећа, раздраганог годишњег доба које својим ведрим зовом буди природу, један је од најлепших догађаја током године. У Бугарској за дочек ове сезоне везан је древни обичај. Првог марта по традицији размењујемо мартенице.Традиционална мартеница се израђује од испреплетених белих и црвених нити – вунених или свилених, али може да буде и у облику две кићанке, опет беле и црвене. Неке мартенице су украшене стилизованим минијатурним златницима, плавим перлицама или разнобојним нитима. Ово заправо и није накит, него је амајлија за коју се веровало да штити од злих сила. Данас се више сматра као талисман који симболизује долазак пролећа и привлачи добре утицаје – пре свега здравље и срећу. Традиција се односи на древну историју паганског Балканског полуострва и на све пољопривредне култове природе. Исти обичај се такође одржао и у Албанији, северној Грчкој, јужној Румунији, Молдавији, Македонији и источној Србији.
Архитектонско-етнолошка целина „Етар” код Габровоа (у централној Бугарској) организовала је национално такмичење за израду мартенице у три категорије: за тематску колекцију, за најаутентичнију и за најоригиналнију мартеницу. Благовеста Божинова, музејски педагог у том етнолошком објекту каже да интересовање за ово такмичење је у порасту и да је ове године учесника скоро 90, а мартеница - 120:
Имамо учеснике из свих крајева Бугарске – Тутракана, Варне, Софије, Дебелеца, Дрјанова, Трнова… Мартенице ће бити приказане у нашој изложбеној сали где ће остати до краја марта. Многи учесници се држе стародавне традиције израде тог украса, али све чешће су присутни иновативни елементи и оригиналне идеје. Ове године први пут смо овде примили једну прелепу мартеницу… торту! Учесници такмичења показују невероватну креативност, али истовремено не заборављају и традиционалне елементе мартенице какви су рецимо преслица или врч од тиквице. Категорија „тематска колекција” очито их инспирише да импровизују.
Интересовање за ово такмичење показују подједнако млади и старији учесници. Ево шта каже Благовеста о неким од најинтересантнијих између њих:
Деца из дечјег вртића у Бургасу (на југоистоку Бугарске) направили су „Баба Мартуу гостима Габровском крају”. То је заправо једна од наших највећих колекција. Деца су нам послала читаву пољану са родама, мартеницама и луткама. Једна старија жена из Нове Черне, из општине Тутракан (североисточна Бугарска), израдила је 41 хеклану мартеницу – од одеће за лутке до симпатичних пролећних симбола. Ово такмичење подстиче и негује интересовање људи за традицијуи можда зато све више добија на популарности.
Традиција захтева да када угледате прву птицу селицу – роду или ласту, скинете мартеницу и привежете је за гранчицу процвалог дрвета или грма. Тиме се симболично обележава важни прелаз из зиме у пролеће, из периода релативног мировања у нову привредну сезону.Кићење мартеницама, ова јако проширена и у току више векова сачувана народна традиција потиче од вере у магичну моћ црвене боје и црвеног предива за које се сматра да имају способност да зле духове и болести држе даље од људи.
Превела: Ана Андрејева
Фотографије је уступила Благовеста Божинова из Архитектонско-етнолошке целине „Етар“ код Габрова.Један од симбола бугарског новинарства и интернационалиста Иван Гарелов напустио нас је у 81. години. Чувени телевизијски водитељ и аутор емисија политичког садржаја преминуо је јутрос у болници „Пирогов“ где је примљен средином јула због повреде мозга...
Не постоји тачна статистика о очекиваном броју шумских масива изгорелих у пожарима у нашој земљи овог лета. Према подацима Европског информационог система о шумским пожарима, у Бугарској се сваке године дешава око 600 таквих инцидената. Сваке..
Игре, филмске пројекције, посматрање птица и концерти на отвореном само су неки од догађаја у оквиру Седмог издања Фестивала лешинара, који ће се одржати од 6. до 8. септембра у граду Маџарову. Празником ће бити обележен Међународни дан лешинара –..
Неколико дана пре почетка нове школске 2024-2025. године појавила се идеја о потпуној забрани мобилних телефона у школама. Главни разлози за овакву..
Прошле године, док је економија Европске уније трпела због галопирајуће инфлације и стагнације раста, председница Европске комисије Урсула фон дер..
Већина Бугара показује трајно поверење у демократске моделе, Европску унију и, уопштено, у демократски свет. То показују резултати истраживања..