Наша позната певачица народних песама из Граовског краја (специфичне подобласти тзв. Шоплука) Славка Секутова је у нашој музичкој баштини оставила дивне обрасце тзв. „граовског певања“ које се истиче по специфичној вокалној техници, а карактеристично је за подручје Перника, Радомира и Брезника. Она је једном приликом рекла: „Не могу речима да опишем то наше певање које се посебно огледа у сватовским песмама. Све долази из душе и срца“.
Ове године Славка Секутова је прославила свој 90. рођендан. Желимо јој здравље и дуговечност, да би се још дуго радовала својој породици за коју раније, у активним певачким годинама, због својих наступа и других певачких обавеза често није имала онолико времена колико би желела.
„Рођена сам у Софији, али су моји родитељи сељаци – прича народна певачица. – Нису могли да се уклопе у градски живот и вратили се у село. Тада сам имала 2 године. Моје најлепше успомене су из сликовитог села Беренде. Тамо сам од свог оца научила доста песама. Он је природан таленат – свирао је на виолини и ћеманету. Моја браћа су свирала на тамбури и виолини. У нашој кући се увек певало све до оног дана када сам изгубила мајку. Тада је мој отац решио да поново живимо у Софији. Учествовала сам на аудицији на Радију и одобрили су ме. Тада се у радио-програмима певало „уживо“ – било је то 1948. године. Тако је почела моја каријера. Једном је код мене дошао Борис Машалов – велики бугарски народни певач и рекао ми: „Хајде да направимо групу „Наша песма“ да би људи који нас слушају на радију могли и да нас виде.“ Тако је све кренуло. Нема места које нисам посетила. Много сам песама отпевала, много сам радости пружила, али и много љубави добила од публике. Путовала сам са Митом Стојчевом, Борисом Машаловим, Ђурђом Пинђуровом, Лалком Павловом, Ратком Кушлевом и др. Имам прелепе успомене. Обилазили смо и граничне карауле, а војници су нам поклањали бршљан и цвеће које су они брали. А у иностранству просто не знате колико воле наше песме. Кажу да је публика у Енглеској хладна. Али на нашим концертима она нам је бурно аплаудирала. Свугде су нас дочекивали с великим поштовањем. Наше песме допиру до срца када се певају срцем. Када певам замишљам разне слике. Док певам лагане песме видим тугу и плач у очима људи, а док певам веселе песме видим радост у очима и осмехе.“
Превод: Албена ЏермановаПодунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..
Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..
Рано ујутро момци и девојке се окупљају на ливадама да играју са сунцем. "Верује се да тада сунце игра, јер је летња дугодневица" – ово је по речима осмогодишњег Ива Илијева из Софије најважније што треба да знамо о Ивањдану. Иво је један од..