Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Изучавање матерњег језика Бугара у Украјини за сада изгледа гарантовано

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Крајем прошле недеље представници локалних власти и припадници бугарске дијаспоре у граду Приморску уверили су председника парламента Бугарске Димитра Главчева да нови Закон о образовању у Украјини неће нарушити право бугарске мањине да изучава матерњи језик. Уверавања у том смислу Главчев, премијер Бојко Борисов и министарка спољних послова Екатерина Захаријева добили су од амбасадора Кијева у Софији Миколе Балтажија. То да право етничких Бугара у Украјини да уче матерњи језик неће бити окрњено услед реформе система образовања у земљи гарантовао је и председник Петро Порошенко на сусрету у Њујорку са шефом бугарске државе Руменом Радевим. Интензитет којим је ово питање стално постављано у другој половини септембра говори само за себе о оправданој забринутости Софије. За сада нема знакова незадовољства због реаговања украјинске стране, нити разлога за оштрије реакције каквих је било у Румунији. Председник Клаус Јоханис је у знак протеста против укидања обуке на матерњем језику припадника мањина у Украјини отказао посету тој земљи као и визиту председника парламента Украјине Букурешту.

Упркос умереном реаговању Софије, Бугарска ће и даље пажљиво пратити развој тог питања, јер је оно само део проблема који узнемиравају наше сународнике у Украјини откада је настао конфликт са Русијом. Генерално гледано, бугарска дијаспора у Украјини није имала проблема и у бројним контактима са Софијом је то признавала и поздрављала. У марту 2014. г. међутим Савет за безбедност код премијера Пламена Орешарског је допустио да би у случају оружаног конфликта или јачања ксенофобских расположења у Украјини, около 250.000 – 300.000 етничких Бугара могло да се усмери према Бугарској. Поводом конфликтне ситуације, почетком 2015. амбасада у Кијеву и генерални конзулат у Одеси добили су инструкције да олакшају издавање виза етничким Бугарима који живе у подручјима оружаних сукоба, а локалне власти у неким местима североисточне Бугарске су саме покренуле иницијативу о пријему сународника из Украјине. До прилива етничких Бугара из Украјине није дошло, али су се јуна ове године страховања од ксенофобских испада делимично оправдала када су украјински националисти претукли припадника заједнице бесарабских Бугара у Белгороду Дњестровском. Тим поводом испред амбасаде Кијева у Софији одржан је протест националиста са позивом да се обустави терор над Бугарима у Украјини. Неки од учесника демонстрације међутим носили су руске Георгијевске ленте, руску заставу, а један је био у мајици са ликом руског председника Владимира Путина, што је изазвало сумњу у аутентичност мотива и учешће треће стране у тој акцији. Поред тога што је озбиљан, проблем је и крајње деликатан, јер етничких Бугара, уз то немалобројних, има и међу такозваним „руским сепаратистима“ у Украјини.

Није лако предвидети шта ће Бугарска с тим у вези предузети у будуће, али није искључено, уколико околности сугеришу потребу, да ово питање буде стављено на увид надлежних тела ЕУ. Са овим проблемом су већ упознати учесници неформалног сусрета министара спољних послова ЕУ. Шефица бугарске дипломатије Екатерина Захаријева је изјавила како предстоји да Бугарска, Мађарска, Румунија и Грчка, уз подршку Пољске, обрате заједничким писмом украјинском министру спољних послова, Савету Европе и Организацији за европску безбедност и сарадњу. Бугарска страна је прихватила уверавања од стране Украјине, али по свему судећи питање остаје отворено.

Превод: Ана Андрејева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..

објављено 12.11.24. 08.42
Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15