Откриће које је недавно направио један млади кустос из Музеја Васила Левског у Карлову изазвало је праву сензацију међу широм јавношћу и истраживачима живота и дела великог бугарског револуционара и борца за ослобођење Бугарске Васила Левског. Виктор Комбов је током свог кратког научног путовања у Турску у Османском архиву у Истанбулу пронашао до сада непознату фотографију Апостола слободе. Претпоставља се да је у питању фотографија на потерници коју су османлијске власти расписале за Левским. Доказ за то је, према стручњацима, кратки опис Апостола на османском језику на полеђини фотографије. Поред тога што је из Карлова наведени су лични опис и карактеристике – средњег раста, са светло смеђим брковима, црвенкасте боје лица, а кад прича му један зуб вири, те подиже мало усну, очи су му велике и смеђе. Осим ове фотографије Виктор је пронашао и друге документе, такође на османском турском језику. Рад на њиховом превођењу још траје, тек предстоји да сазнамо њихов садржај и верујем да ће нам пружити битне информације о Левском и његовој револуционарној организацији, каже истраживач и кустос Виктор Комбов.

Претпостављамо да је ова фотографија оригинал који је послужио за израду фрагмента, тзв. портрета у облику елипсе или „портретића,“ као што је сам Васил Левски написао, каже Дора Чаушева, директор Музеја Васила Левског у Карлову и додаје:

Фотографија је вероватно настала после састанка одржаног у Букурешту од 29. априла до 5. маја 1872. године, али изгледа да Апостол слободе никад није добио своје примерке фотографије. Како је ова фотографија доспела у руке османлијских власти, можемо само нагађати. По мени, то се догодило захваљујући агентурној мрежи Османског царства у Влашкој, а и број фотографских радњи у том периоду није био велики. Ово је, у ствари, спој изгледа Левског са првим усменим описом који је, нажалост, први пут дао током испитивања уча Иван Фурнаџијев, члан Тетевенског револуционарног комитета, 26. октобра 1872. године у Орханију (Ботевграду – прим. прев.). Тако су они добили довољно података како би расписали потерницу за Левским.

Ово откриће је потврдило тезу истраживача да још увек има докумената везаних за живот и дело Васила Левског који нису познати нити бугарској јавности, нити научним круговима у земљи. Данас можемо категорично да тврдимо да има смисла да истражимо архивску грађу која се чува у Турској и другим земљама. У Букурешту и Београду такође има пуно докумената које још нисмо истражили а који ће бити корак напред у истраживањима о Василу Левском, нагласила је Дора Чаушева. Осећам се срећником и веома ми је драго што је наш музеј направио овако битно откриће каквог дуги низ година није било, каже Виктор Комбов и додаје:

У Османски архив у Истанбулу сам отишао 9. октобра ове године и истог дана сам пронашао ову драгоцену за нас фотографију. Системи у Османском архиву су изврсно структурисани што омогућава брз и неометан приступ појединим архивским јединицама, на чему смо веома захвални турским колегама. Прича овог открића је веома занимљива. Код нас, у Карлово, долазе многи и различити посетиоци, тако да ми практично одржавамо контакте са људима из свих делова света. Тако су једном приликом дошле колеге историчари из Турске и у разговору с њим се испоставило да они истражују период везан за догађаје око ослобођења Бугарске од Османлија. Тада сам сазнао да се у Османском архиву у Истанбулу чувају документи о Василу Левском, који су можда до сад неистражени. Након што сам проверио веродостојност ове информације, одлучили смо да с директором музеја организујемо научно путовање у Истанбул. Омогућили су ми приступ каталогу у којем сам пронашао занимљиву архивску јединицу са фотографијом Васила Левског која није позната бугарским историчарима. Документ није био добро пописан, вероватно из тог разлога га нису до сада пронашли. Драго ми је што је мени припала част да га нађем. Дивим се Василу Левском, он је пример за све нас. Ово је особа с јасним циљем у животу, а наиме – био је у потпуности посвећен ослобођењу бугарског народа од Турака. Учинио је све како би остварио овај циљ.

Поштеност Левског који се према својим саборцима понашао као према себи равним и никад није злоупотребио повластице које је уживао као вођа револуционарне организације такође много тога говоре о Левском, сматра Виктор Комбов. Његове идеје су заиста биле чисте и свете. Жеља му је била да ослобођена Бугарска постане „демократска република у којој ће припадници свих народа живети у миру и слози поштујући један закон”, рекао је у закључку млади истраживач.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БГНЕС