Фине, вешто израђене од различитих метала, украшене необичним фигурама и плетеницама декоративне металне копче за женски појас – пафте, сматране су симболом женствености. Међутим, занимљиво је да су првобитно пафте биле део мушког костима. У средњем веку у Бугарској су оне биле знак социјалног статуса мушкарца. Носили су их војни заповедници а према украсу на копчи могaо се претпоставити и њихов војни чин.
Тек у доба Националног препорода Бугарске пафте постепено постају део женског костима. Неудате девојке нису имале право да их носе.
Веровало се да пафте поседују магичан значај – зато су и оне металне.
Историја пафти на нашем поднебљу враћа нас у средњовековље. Археолошки налази крај села Мадара откривају да су се у том региону пафте израђивале још у 9-10. веку, а масовно су се производиле за време Другог бугарског царства (1185-1396).
Како су украшене пафте, шта је на њима приказано, у којим се манастирима у Бугарској чува богата колекција пафти и које све тајне оне крију, подсетимо се из прилога Тајне поруке бугарских пафти.
Фотографиjе: pixabay, БНР-архив, botevgrad.com
Данас се у Старој Загори обележава годишњица битке за одбрану града. Битка за Стару Загору која се одиграла 31. јула 1877. године у Руско-турском рату једна је од најепскијих, а уједно с тим и једна од најтрагичнијих битака у нашој историји. Она је..
Три дана средином јула уживају посебну пажњу у бугарском народном календару. Ово је најтоплије време у години, те се дани од 15. до 17. јула називају Горешњаци. Народ верује да су ови дани опасни, јер прете пожари. Као и код других празника и..
Данас, 24. јуна, Бугарска православна црква слави рођење светог Јована Крститеља, празник у народу познат као Ивањдан. Често се обреди и традиције народног и црквеног празника преплићу. Према веровањима, у поноћ уочи Ивањдана „небо се..