Фине, вешто израђене од различитих метала, украшене необичним фигурама и плетеницама декоративне металне копче за женски појас – пафте, сматране су симболом женствености. Међутим, занимљиво је да су првобитно пафте биле део мушког костима. У средњем веку у Бугарској су оне биле знак социјалног статуса мушкарца. Носили су их војни заповедници а према украсу на копчи могaо се претпоставити и њихов војни чин.
Тек у доба Националног препорода Бугарске пафте постепено постају део женског костима. Неудате девојке нису имале право да их носе.
Веровало се да пафте поседују магичан значај – зато су и оне металне.
Историја пафти на нашем поднебљу враћа нас у средњовековље. Археолошки налази крај села Мадара откривају да су се у том региону пафте израђивале још у 9-10. веку, а масовно су се производиле за време Другог бугарског царства (1185-1396).
Како су украшене пафте, шта је на њима приказано, у којим се манастирима у Бугарској чува богата колекција пафти и које све тајне оне крију, подсетимо се из прилога Тајне поруке бугарских пафти.
Фотографиjе: pixabay, БНР-архив, botevgrad.com
Данас се навршава 105 година од рођења академика Валерија Петрова – песника, приповедача, сценаристе, драмског писца и врсног преводиоца. Рођен 22. априла 1920. године у Софији, као Валери Нисим Меворах, Петров је по образовању био лекар –..
Фарбање јаја је из древности неизоставни део најважнијег хришћанског празника – Ускрса. Прво јаје се фарба у црвену боју. Православна црква је одувек црвену боју повезивала са Исусовом крвљу и Његовим страдањем на крсту, а јаје је симболизовало Његово..
У Бугарској постоје четири пролећна народна обичаја, за које се верује да штите младе девојке од бројних незгода. То су Бỳенек, Лазарице, "кумичене", "Мара Лишанка" . Изводили су се у данима око Ускрса , а у себи садрже елементе древне обредне..