Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Енглескиња из Ланкастера свира на бугарском кавалу

Фотографија: Венета Николова

Некада на просторима Бугарске није било прихваћено да жене свирају на музичким инструментима, а још мање када је реч о дувачким инструментима. Али времена се мењају, неки табуи нестају. У нашим данима има талентованих Бугарки које изврсно свирају на тамбури, гадулки (традиционалном бугарском гудачком инструменту), гајадама, кавалу итд. 


Бугарска народна музика је све популарнија у иностранству, па зато нас не треба изненадити то да на нашим традиционалним инструментима свирају и странци. Међу њима је Шан Филипс.

Срели смо је на Националном сабору народног стваралаштва у Копривштици почетком августа. Шан – сићушна жена живахног поглед и топлог осмеха, је Енглескиња из Ланкастера и један од бројних страних љубитеља нашег фолклора у иностранству. „Кавал је диван инструмент“, каже она и додаје:

„Он је сасвим једноставно пројектован, али је универзалан. Хроматски је, има неколико регистара и лако је преносив. Преко њега се може упознати лепа традиција у вашој музици. Бугарски фолклор је веома богат, а ваше певање је јединствено!  Хармоније су фантастичне, мелодије су лепе, али и прилично сложене…  То је маестрална музика коју вреди промовисати у свету.“


Бугарски кавал се најчешће прави од дрвета шљиве или трешње, а његов звук је мекан, топао и упечатљив. За Шан он је егзотичан инструмент којег нема у фолклорној традицији њене земље, али је зато широко распрострањен у земљама попут Бугарске, Македоније, Турске, а такође и у неким арапским земљама. Енглескиња је члан мултинационалног Балканског оркестра који пробе одржава у Амстердаму. Предаје музику у основној школи, а у међувремену је добила подршку Уметничког савета Уједињеног Краљевства /који финансира локална лутрија / и сада детаљно истражује балканску музику, укључујући и бугарску. А има ли бољег начина за то од... кавала!


Већ две години Шан савладава танчине свирања на кавалу код кавалџије Кирила Белешкова из Пловдива. Пре него што дође у Копривштицу, она и   њене колеге из Балканског оркестра су имале једнонедељну припрему за учешће на Сабору. У разговору се Шан присетила свог претходног учешћа на Фолклорном сабору у Копривштици:

Копривштицу сам посетила 2005. године, тада је било поплава! Све живо је због лошег времена прешло доле у град. Али је било веома забавно! Остале су ми дивне успомене на тај мој боравак у Копривштици и зато сам желела да поново дођем. Сада сам ту са својим партнером који учи да свира на бугарским гајдама и први пут борави у вашој земљи, пуно се забавља“ – каже Шан.


И додаје да је свака посета Бугарској обогаћује и испуњава позитивним емоцијама. На крају нашег разговора она је врло радо пристала да је сликамо са групом гајдаша који су дошли са другог краја Бугарске да би као и она, показали свој таленат и љубав према нашој народној музици.

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Венета Николова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Матина Генкова-Мпофу

У свету дечјих књига Матине Генкове-Мпофу

"Два најважнија дана у животу су дан када се родиш и дан када схватиш зашто си се родио", цитат је који се приписује Марку Твену. Данашња саговорница Радио Бугарске креће стопама љубави, које је одводе у другу државу, на другом континенту. Њен..

објављено 3.7.24. 11.20

Деница Грубер и њен живот посвећен илустрацији у Немачкој

Скоро свако дете има жељу и способност да црта. Што се тиче талента, понекад су потребне године да он буде примећен и препознат. Поготово ако се деси да одрасташ у Бугарској у зору демократије. Управо таква је прича наше земљакиње Денице Грубер..

објављено 22.6.24. 12.15

Музичар Фабрис Пети – једини мушкарац у женском народном хору ансамбла "Шевица"

У септембру прошле године је женски хор бугарског фолклорног ансамбла "Шевица" ("Вез") из Софије изненађујуће добио новог члана – млади   мушкарац са тетоважама и типичним имиџом вокалисте канадске хеви метал групе је ушао и уљудно сео поред..

објављено 21.6.24. 11.10