Бугарска баница се нашла међу 50 најукуснијих јела са сиром на свету. Познати светски атлас хране TasteAtlas јој је одредио престижно 5. место, а на ранг-листи су још два бугарска специјалитета – шопска салата (на 14. позицији) и овчарска салата (на 41. позицији)
У различитим деловима Бугарске баница се спрема на различите начине па је и укус понекад другачији, каже у разговору са Данаилом Коновим из регионалног програма БНР „Радио Софија“ проф. др Ана Кочева, руководилац Секције за дијалектологију Института за бугарски језик при Бугарској академији наука (БАН).
У то су се она и њене колеге увериле, приликом свог путовања по Бугарској у вези са израдом интерактивне кулинарске мапе. „Баница је уобичајени бугарски назив за ово пециво, али може се још срести под називом „млин“, што у различитим бугарским дијалектима значи и „баница“, каже проф. Кочева и додаје:
„А ако се налазите у Родопима и неко вам говори о клину, имајте у виду да је реч о баници, иако је тамо спремају са надевом од пиринча. „Зелник“ је такође назив за баницу на целој бугарској језичкој територији, али немојте мислити да се у њега ставља купус (бел. прев. – проф. Кочева наглашава то с обзиром да је на бугарском језику купус „зеле“, а кад чујемо реч „зелник“ што би на српском било „зељаник“, "зељаница", можемо помислити на „зеле“ – купус). „Зелник“ је баница са зеленишем. И мада се у неким местима зелник заиста спрема са надевом од купуса, али киселог купуса, најчешће зелник значи баница са спанаћем, штавељем, лободом, кисељаком итд.“
Познате су и млечна, развучена, лења, јалова баница итд. А најстарија реч која се на нашем поднебљу користи за баницу јесте „гибаница“, а карактеристична је за Видин и његову околину. Распрострањени су и називи из турског језика, на пример бурек, педја или пидја итд, јер:
„Ми говоримо о бугарској традиционалној кухињи, али она је у великој мери балканска. У ствари, она је оријентална… Могли бисмо говорити о кулинарским балканизмима“, каже проф. Кочева.
Баница је несумњиво најтрадиционалније бугарско јело а повезана је она и са празничном трпезом. Није случајно што се она нашла међу првих 5 јела са сиром на свету – њоме бугарска национална кухиња привлачи наше стране госте, сматра проф. Кочева.
Извор: Интервју Данаила Конова, „Радио Софија“ – БНР
Саставила: Венета Николова
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: TasteAtlas, БГНЕСОсобе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..
Под куполом софијског Ларга данас и сутра одржава се кампања против уличног узнемиравања под називом Stand Up, саопштено је из Регионалног историјског..