Утисак који је својим дебитантским синглом „Дос, дос, Доне ле“ оставила нова етноџез формација JazzBoree веома је снажан.

Савину Пламенову познајемо као певачицу фолклорне музике која гаји љубав према џезу. Била је члан популарних фолклорних ансамбала, а у последње време у свој репертоар је уврстила и соло песме у којима комбинује фолклор и џез.

Савинина давнашња жеља била је да оснује формацију истомишљеника који би се препознали у овом концепту. Уверена је да је за остварење великих снова потребно наћи прави тренутак, због чега је чекала да нагомила стваралачко искуство и рутину како би на најбољи могући начин приступила овој веома специфичној музици. Прво је потражила „човека за клавиром“ – тако је на друштвеним мрежама открила Бориса Петкова. На њу оставља утисак младог, талентованог и амбициозног музичара. Прикључили су се затим и Андреј Велков на бубњевима и Ралица Тонева на саксофону. Кликнули су на прву, процес музицирања протиче лако, пријатно и природно. Постају толико блиски да су почели да се окупљају не само да би стварали, већ и да би поделили свакодневне животне ситнице, а тренуци које проводе заједно за њих су специјални.

Испоставило се да је Борис Петков и пре тога желео да се бави бугарским фолклором. Иако је већи део живота живео у Бугарској, тек када је напустио домовину да би отишао у Немачкој где је студирао 4 године, почео да осећа носталгију, схвативши да му ништа бугарско није познато. Након што га је Савина контактирала, овај сусрет схватио је као знак судбине. Борис, који је по образовању класични музичар, у џезу налази велику слободу, док у области музичке науке гаји склоност ка хармонији. Управо он је аутор аранжмана свих песама које снима JazzBoree, а остала три члана настоје да обогате његове идеје. Он је био тај који је нумеру „Дос, дос, Доне ле“ изабрао за први сингл.

„Почели смо са три песме – „Дос, дос, Доне ле“, „Стано, Станке“ и „Пладненке, девојко“. „Дос, дос, Доне ле“ ми се веома допала, она ми је можда и најдража из прве тријаде. Јако ми се свидео текст – то је Савинин ауторски текст, веома леп, веома искрен, филтриран кроз њу саму, кроз бугарски фолклор, кроз много искуства и лепоте. Аранжман је дошао сам од себе. Постоје музичке идеје које носе све у себи, нема потребе да се додатно зачињавају или да се мешате и да их дорађујете. Језгро носи све информације унутар себе. Тако да је аранжман било веома лако урадити.“

Савина, са своје стране, писању текстова приступа с великом пажњом, а инспирацију налази у бугарској традицији, зборницима, архиви и музичким записима са БАН:

„Имамо богато наслеђе које су оставили велики композитори, према којима морамо имати веома озбиљан однос и поштовање. Тако да је текст ауторски до оне мере до које је инспирисан свим зборницима које сам прочитала. Да, текст је различит. Да, нема га ни у једном зборнику, али је инспирисан оним што сам прочитала у тим зборницима, тако да се може назвати ауторским, али је истовремено и базиран на оном што нам је остављено у наслеђе.“

Што се тиче саме музике коју изводи JazzBoree, Андреј Велков даје следећу дефиницију:

„Немамо конкретан стил којем тежимо – пливамо у породици џеза где постоји јако много стилова. Немамо ограничење у том погледу, али дефинитивно нагињемо према џезу, због чега и тражимо ту везу између фолклора и џеза.“

Музичари из ЈаззБорее истичу значајну улогу Алекса Нушева, на чије се умеће тонске режије ослањају и коме дугују звук нумере „Дос, дос, Доне ле“.

Непосредно након објављивања песме, почели су добијати позиве за наступе, па тренутно вредно раде на прикупљању ауторских материјала како би се одазвали жељи публике да њихову музику чује уживо. Док не наступи тај тренутак, четворка из састава JazzBoree поручује нам следеће: 

„Окупио нас је џез у комбинацији са етно мотивима, а наш фокус је на бугарском фолклору. У нашој музици оживљавамо неке од најизразитијих обележја бугарског фолклора, преплићући ауторске мелодије са џез звуком. Ово је наша прва песма која је резултат великог труда и посвећености. Пријатно слушање!“

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Facebook /JazzBoree