Данас, 13. јуна, Бугарска православна црква прославља Вазнесење Господње. Овај велики хришћански празник се слави у четрдесети дан после Васкрсења Христовог, када се Господ узнео на небо и отишао Свом Оцу, а увек пада у четвртак. Ово је и последњи дан када се православни верници поздрављају са "Христос васкрсе!". Током тих 40 дана, Спаситељ је разјашњавао својим ученицима суштину Царства Небеског и значење Светог Писма. Говорио им је и о силаску Духа Светога – трећег лица Божијег. На крају своје спасилачке мисије, након још једног у низу разговора са апостолима и Богородицом, Христос их је одвео до подножја Маслинске горе, благословио их и узнео се на небо.
Рани хришћани су славно Вазнесење Исуса Христа славили у пећини на Маслинској гори, а након што је хришћанство проглашено званичном религијом, Црква је овај празник почела да слави око IV-V века.
У народу се празник зове Спасовдан, јер се Вазнесењем Господа Исуса Христа остварио чин Спасења. Према народном веровању, на дан Вазнесења Господњег душе покојника, који славе Светло Васкрсење Христово, враћају се у царство мртвих.
Много је православних храмова у нашој земљи, који свечано обележавају овај празник. Међу њима јехрам Светог Вазнесења Госпоњег на брду Царевец, у Великом Трнову.
Он је симбол највишег достигнућа бугарске црквене историје – Трновске патријаршије. Први патријарх независне Бугарске патријаршије, која је постојала до 1416. године, је Јоаким Трновски, а последњи од укупно 15 патријарха је Јефтимије Трновски.
"Умесите хлеб, донесите га на славу и донирајте га за будући храм Свете Тројице, упишите се у "Списак родова"! – позивају организатори и додају да ће бити организовано надметање за "погачу рода", а сав новац прикупљен од продаје биће искоришћен за изградњу будућег храма: "Добићете хлеб умешен с љубављу! Ако једном дођете, пожелећете да се вратите у ово мало село са занимљивом историјом, легендама..."
Софијска четврт Лозенец такође данас слави свој празник. У храму Воздвижења Часног Крста Господњег биће служена свечана Света литургија.У поподневним часовима, у врту испред храма биће приређен богати културни програм за децу који укључује наступе дечјих вокалних група, плесне представе, часове глуме, уметничке радионице, технолошке радионице и модну ревију.
Фотографије: tsarevets.eu, bov.bg, facebook.com/Bov1206, vazdvijenie.bg, архива
Превела: Албена Џерманова
Ковчег са посмртним остацима цара Фердинанда I (1861 – 1948) положен је у централном фоајеу царског дворца „Врана” у Софији, након чега ће бити пренесени у породичну крипту у палати. Они су из немачког града Кобурга, где је цар живео у егзилу, војним..
„Срећан пут кући, царе Фердинанде“ – под овим насловом, прес-служба немачког града Кобурга обавестила је о свечаној опроштајној црквеној служби, на којој су се становници града опростили од свог угледног суграђанина. Посмртни остаци бугарског цара..
С обале Дунава код Козлодуја, где се 1876. године с аустријског брода „Радецки“ искрцала чета Христа Ботева, кренуо је 76. по реду Национални поход „Стопама Ботевљеве чете.“ 120 км до историјског врха Околчица, где се водила последња битка,..
Између Горњотракијске низије и Родопских планина, с истока према западу, нижу се насељена места Асеновград, Перуштица, Кричим, Пештера, Паталеница и..